Huminske kiseline su prirodne organske supstance (polimeri) koji su rezultati biološkog procesa raspadanja biljnih i životinjskih ostataka. One se pojavljuju kao kompleksne makromolekule primarno sastavljene od aminokiselina, ugljenih hidrata, neorganskih elemenata (npr silikati) supstance sa hormonalnom akcijom.
Huminske kiseline dobrog kvaliteta nude bitne agronomske prednosti.
Konkretno, NAJBOLJU APSORPCIJU NUTRITIENATA: huminske kiseline vezuju lake minerale gline da bi formirale organske komplekse gline. Pored toga, radi rastvorljivosti, huminske kiseline u rastvoru transportuju mikroelemente, stvarajući ih bio-dostupnim. Hranjive materije vezane za molekule huminskih kiselina u stvari su mnogo lakše dostupne biljkama.
Huminske kiseline su nezamenljive u biljnoj proizvodnji, a predstavljaju kompleksne makromolekule sastavljene pre svega od određenih aminokiselina, ugljenih hidrata i neorganskih elemenata. Ta nezamenljivost u biljnoj proizvodnji se ogleda u veoma efikasnom rastvaranju složenih molekula u jednostavnije, za biljke lakše pristupačne elemente. Pored toga, huminske kiseline u rastvoru transportuju mikroelemente i čine ih bio-dostupnim. Generalno gledano, hranljive materije vezane za molekule huminskih kiselina su mnogo lakše dostupne biljkama.
Oasi liniju čine tečna đubriva napravljena za fertirigaciju, odnosno za korišćenje na zemljištu sa svrhom snabdevanja huminskim kiselinama, azotom, hranljivim materijama, a sve u cilju povećanja kvaliteta i prinosa. Pored povećanja kvaliteta i prinosa čini ga i još otpornijim na nepovoljne klimatske uslove (nedostatak vode, hladnoća, visoka temperatura, visok salinitet itd.).
