Proizvodi

Borovnica

Sadnice kultivisane borovnice

DUKE

Ovaj kultivar patentiran je 1987 od strane USDA. Sorta severne visokožbunaste američke borovnice. Najrasprostranjenija je sorta u komercijalnom uzgoju. Visoka produktivnost, ukusni i pravilni plodovi lepe boje glavni su razlog popularnosti ove sorte.
Duke je sorta koja kasno cveta ali zori rano u odnosu na druge sorte borovnica. Kao i ostale sorte borovnica, krasi ju dugovečnost. Jedan grm borovnice doživi i do 50 godina. U visinu naraste do 1.5 m a u širinu cca. do 2 metra. Plodovi su srednje veličine, pravilni, svetlo plavih tonova Borovnica Duke nije samo oplodna te ju je potrebno spariti s još jednim grmom borovnice kako bi davala lepe i ukusne plodove. Preporučeno spariti s kasnijom sortom kako bi konstantno imali plodove tokom sezone.

VAŽNO: Sve borovnice zahtevaju zemljišta kisele reakcije (preporučuje se pH između 4.2 i 5.2).
Mogu se saditi i u teglama veće zapremnine u kojima možete stvoriti idealne uslove po pitanju kiselosti tla.
Američke borovnice vole pozicije izložene suncu. Iako ih je moguće uzgajati u polusenci, rodnost će biti manja i voćka će se nepravilnije razvijati.

Kultivisana borovnica (Vaccinium corymbosum) jedna je od najinteresantnijih voćnih vrsta čije se površine svake godine uvećavaju i po nekoliko puta. Razlog su izuzetno atraktivni i traženi plodovi kojima se pripisuju mnoga blagotvorna i lekovita svojstva. Plodovi borovnice su sjajno plavocrne boje i blago nakiselog ukusa. Zavisno od vrste-sorte, plodovi sazrevaju od kraja juna do početka septembra.

Plodovi borovnice imaju primenu kako u narodnoj tako i u zvaničnoj medicini. Blagotvorno su sredstvo kao preventiva ili terapija kod avitaminoze ili hipovitaminoze, kao i za lečenje neinfektivnog proliva kod dece. Isto tako značajno je i njihovo dijetetsko delovanje. Plodove je najbolje koristiti u svežem stanju ili ceđene kao sok. Osim toga od borovnice se mogu spremati ukusni i kvalitetni sirupi, džemovi, kompoti i dr.

Plodovi borovnice izuzetno su bogati organskim kiselinama, prirodnim šećerom (do 30%), vitaminom C (oko 6 mg%), kompleksom B vitamina, karotina, proteina i masnih ulja (u semenkam) i dr.

Međutim, plodovi borovnice nisu jedino što čini ovu biljku tako zanimljivom. Listovi borovnice su pravi izvor minerala (kalijum, natrijum, mangan, hrom, gvožđe, bakar i dr.), vitamina C, organskih kiselina, a sadrže i saponine, šećer, tanine i dr.

Listovi borovnice imaju dejstvo kardiotonika, diuretika, holerika i adstrigensa. Koriste se kao sastojak biljnih mešavina za lečenje šećerne bolesti II stepena kao i kod poremećaja digestivnog trakta.

Pri dugotrajnoj upotrebi listova borovnice ili kod predoziranja može se javiti hronično trovanje, pa se zbog toga samomedikacija ne preporučuje.

Firma Schrijnwerkers na tržište isporučuje dvogodišnje sadnice kultivisane borovnice. Biljke su visine 30-40 cm i sađene su u saksije veličine 1,5 lit.